Aminokiseline su od izuzetne važnosti za rast i zdravlje biljaka. Kroz procese poput fotosinteze, biljke sintetiziraju ove molekule, koje zatim učestvuju u mnogim vitalnim funkcijama. Iako biljke mogu proizvesti aminokiseline, njihovo unošenje kroz đubrivo može značajno ubrzati njihov rast, poboljšati otpornost na stresne uslove i doprinijeti većem prinosu. Uvođenje aminokiselina u poljoprivrednu praksu omogućava bolje iskorištavanje resursa i veću efikasnost u proizvodnji. Na primjer, asparaginska kiselina stimulira klijanje sjemena, dok triptofan pomaže u prevladavanju stresa i održavanju rasta.

Proteinski i neproteinski aminokiseline

Proteinske aminokiseline, poput valina i leucina, direktno utiču na rast i razvoj biljaka, dok neproteinske kao što su serin i prolin igraju važnu ulogu u zaštiti od stresa, transportu dušika i metabolizmu.

Aminokiseline pomažu biljkama da prežive nepovoljne uticaje poput suše, hladnoće i mehaničkih oštećenja. Kada su biljke pod stresom, one koriste veću količinu energije za proizvodnju aminokiselina koje pomažu u formiranju proteina potrebnih za preživljavanje. Upotreba đubriva s aminokiselinama može ubrzati ovaj proces i smanjiti potrebu za energijom.

Kako se koriste u poljoprivredi?

Primjena đubriva bogatih aminokiselinama pomaže biljkama da brže reaguju na stres, ubrzava formiranje proteina i poboljšava usvajanje hranljivih materija. Takođe, one aktiviraju fotosintezu, što povećava proizvodnju energije u biljkama.

Kada se radi o optimalnom razvoju biljaka, izuzetno je važno koristiti odgovarajuće agrohemikalije koje podržavaju njihov rast, posebno u periodima kada su biljke pod stresom ili suočene s nepovoljnim vremenskim uticajima. Takvi uslovi mogu ozbiljno ometati prirodne procese rasta, što usporava razvoj biljaka i slabi njihovu sposobnost da se oporave. Dodavanje specijaliziranih hraniva može pomoći biljkama da brže riješe negativne efekte stresa, ubrzavajući njihov oporavak i omogućavajući im da nastave sa zdravim razvojem.

Aminokiseline imaju značajan uticaj na usjeve, jer pomažu u regulaciji brojnih vitalnih procesa. Serin, taurin, tirozin, arginin i valin ključni su za suočavanje sa stresom, omogućavajući biljkama da se efikasnije nose s nepovoljnim uticajima. Aktivaciju lisnih stoma podstiču aminokiseline poput treonina, prolina i histidina, dok cistin i prolin igraju važnu ulogu u jačanju i izgradnji ćelijskih zidova.

Za sintezu hlorofila, što je od esencijalne važnosti za fotosintezu, odgovorni su glicin, prolin i alanin. Normalizaciju razmjene vode u biljkama regulišu glutamin, alanin i prolin, čime se osigurava efikasno funkcionisanje biljaka u uslovima različitih vlažnosti. Glutamin, triptofan i cistin aktiviraju rast i razvoj kulture, dok triptofan i arginin podstiču rast i širenje korijena, što doprinosi zdravom razvoju biljaka i boljim prinosima.

Foto: Ranka Vojnović