Nevladina organizacija BLOOM otkrila je alarmantnu kontaminaciju živom u konzervama tune koje se prodaju širom Evrope. Analizom 148 konzervi iz pet evropskih zemalja, ustanovljeno je da su sve testirane konzerve kontaminirane živom, a mnogi proizvodi premašuju maksimalne dozvoljene nivoe. Ovaj skandal ne samo da ima ekološke, već i ozbiljne zdravstvene posljedice, jer živa, neurotoksin koji se nakuplja u tunama, može izazvati teške zdravstvene probleme, naročito kod djece i trudnica.

Otrov na tanjiru

Živa je neurotoksin koji predstavlja ozbiljan rizik za ljudsko zdravlje, posebno u obliku metilžive koji se nakuplja u plodovima mora. Kao vrhunski grabežljivac, tuna akumulira visoke koncentracije žive kroz prehrambeni lanac. Nažalost, ovaj otrovni oblik žive ne nestaje kroz kuhanje ili konzervisanje, što znači da milioni potrošača konzumiraju ovu opasnu materiju. Svjetska zdravstvena organizacija označava živu kao jednu od deset hemijskih supstanci od najveće zabrinutosti, jer može izazvati oštećenje mozga i nervnog sistema, naročito kod razvoja fetusa i male djece.

Testirani je 148 konzerve tune iz Ujedinjenog Kraljevstva, Njemačke, Italije, Francuske i Španije, i rezultati su šokantni. Sve testirane konzerve su bile kontaminirane živom. Više od polovine konzervi (57%) premašilo je maksimalnu granicu žive koja je postavljena za ribu u Evropskoj uniji (0,3 mg/kg). Najveća koncentracija žive zabilježena je u konzervi marke Petit Navire, koja je imala 13 puta viši nivo od dopuštenog. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan propust u kontroli, jer bi proizvodi koji premašuju dopuštene nivoe žive trebali biti povučeni s tržišta.

Na prvom mjestu ekonomski interes, a kontrola neefikasna

Iako bi zaštita zdravlja potrošača trebala biti prioritet, analiza pokazuje da su dozvoljeni nivoi žive postavljeni kako bi industrija mogla prodati više proizvoda. Tuna ima dozvoljeni nivo žive tri puta veći od drugih riba, iako za to nema zdravstvenog opravdanja, čime se favoriziraju ekonomski interesi industrije.

Kontrola je također nedostatna. Na Sejšelima, koji su glavni centar za ulov tune, provode se samo nekoliko testova godišnje, dok se konzervirana tuna gotovo uopšte ne testira. U Francuskoj, primjerice, godišnje se ne testira nijedna konzervirana tuna. Ovaj manjak kontrole omogućava da kontaminirani proizvodi ostanu na tržištu, ugrožavajući zdravlje potrošača.

BLOOM i Foodwatch pozivaju na hitnu reakciju evropskih vlasti i trgovaca. Potrebno je smanjiti dopuštenu koncentraciju žive u tuni na nivo koji važi za druge ribe (0,3 mg/kg), te uvesti rigorozne kontrole i zabranu prodaje kontaminiranih proizvoda. Pokreću peticiju kojom zahtijevaju odgovornost od najvećih trgovaca, tražeći zabranu prodaje kontaminirane tune i obustavu njezinog reklamiranja.

Foto: Pixabay